О књизи: година / Погледао у пламен Нобунаге. Пламен је беснео. Крцкало је гране јасена, халапљиво лизало узаврелу смолу са борових трупаца и кушало тисовину. А на кревету, у врелом загрљају ватре, индиго памук и златна свила угљенисане су и мрвљене у пепео. Носио их је онај чија ће се душа данас ослободити земаљских ствари и отићи у Точак Преображења. Нобунага је прогутао врелину ватре. Онај на кревету ће отићи данас. Веза између њега, који плута у небеса смоластим димом, и Нобунаге биће заувек прекинута. Неизвесност која је трајала цео њихов живот завршиће данас. И такође - заувек. Сада ће много тога постати лакше, али ће од тога бити мало радости. Суви песак иритира грло и љути сок горке бобице на језику. Плетећи Нобунагин ужарени огртач